Primena Genetickog Inzenjeringa

1992. godine, kada su SAD odredili svoju politiku o genetskom inžinjeringu, cilj je bio povećati američki izvoz. Veće konkurentnosti SAD, dalo je naredbu američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA) i svim drugim agencijama da GMO što brže iznesu na tržište.

Zbog toga se GM-hrana pojavila na tržištu pre nego što su napravljena adekvatna testiranja i zbog toga ta testiranja još uvijek nisu napravljena. 
Biotehnologija nije ispunila mnoga obećanja. Ali još je strašnija činjenica da je politička motivacija da se ta hrana pojavi na tržištu bila toliko jaka da je donesena odluka da se ignoriše nauka. 
Kada čitate dokumente u FDA-u, (američki Zavod za zaštitu zdravlja, prim.prev.) možete videti da naučnici tvrde da ta hrana može prouzrokovati alergije, otrove, sterilitet, rak, poteškoće u ishrani,  nove bolesti...  
U sadašnjem sistemu, preovladao je materijalni interes, naučnici su nadglasani, i dopušteno je da GMO izađu na tržište bez ikakvih testiranja.
Sada je CryAb1 toksin detektovan kod trudnica, njihovih fetusa i kod žena koje nisu trudne. 

Ovo je prva studija koja otkriva prisutnost cirkulišućih pesticida povezanih sa genetski modifikovnom hranom, u trudnica i žena koje nisu trudne, to je utrlo put za novo polje reproduktivne toksikologije koji uključuju ishranu i materičnu toksikologiju.
Informacija: Bt kukuruz je razvijen uz pomoć transformacije cry1AB forme Bacillus thuringiensisa(Bt) u žitarici. Uobičajen je u većini GM (genetski modifikovanih) žitarica – Monsantov Bt MON810 (tržišno nazvan YieldGard) je žitarica dobijena genetskim inženjeringom da bi bila otporna na štetočine (kao što je kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis op.prev.), tako što će proizvoditi svoj vlastiti insekticid, to jest Cry1Ab toksin. Globalna proizvodnja Bt žitarica obavlja se na milijonima hektara širom sveta. Mnoge druge vrsta prehrambenih namirnica sadržavi Bt žitarice. U Evropskoj Uniji, sedam je zemalja zabranilo Mon810: Austrija, Mađarska, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Bugarska.
Ispitivali su izlaganje majke i fetusa – pesticidima…. preko unosa genetski modifikovane hrane (!) u Quebeku (Kanada).
Pesticidi povezani sa genetski modifikovanom hranom (PAGMF),  (genetski modifikovani organizmi)  su projektovani da bi bili tolerantni na herbicide kao što su glifosati (GLYP) i glufosinati (GLUF) ili insekticide kao što je bakterijski toksin bacillus thuringiensis (Bt).
To znači, odrđene genetski modifikovane biljke tolerišu (znači neće uginuti) određene herbicide i pesticide, ali zato ostale biljke od toga uginu.
Ova studija je napravljena da bi se evaluirala korelacija između izlaganja majki i fetusa ovim supstancama i da se odredi nivo GLYP i njegovog metabolita aminometilne fosforne kiseline (AMA) te GULF i njegovih metabolita 3-metilfosfinikopropionične kiseline (3-MPPA) i Cry1Ab proteina (Bt toksin) u istočnim dijelovima Quebeca.
Istraživala se krv 30 trudnih žena (PW-pregnant women) i 39 žena koje nisu trudne (NPW-nonpregnant women).
Detektovan je serum GLYPa i GLUFa kod NWP ali nije pronađen u PW. Serum 3-MPPa i CryAb1 toksin je pronađen u PW (kod trudnih zena), njihovih fetusa i NPW (kod žena koje nisu trudne). Ovo je prva studija koja je otkrila prisutnost cirkulišućih pesticida povezanih sa genetski modificiranom hranom u trudnica i žena koje nisu trudne i na takav način otvorile novo polje reproduktivne toksikologije, koje uključuje ishranu i materičnu toksikologije.
GM hrana je modifikovana tako da biljke same proizvode pesticide da bi dale prinose i onda kada ima štetočina u njihovoj okolini… brane se tako sto su im ugrađeni geni pomoću kojih same sintetišu odgovarajuće otrove da bi se odbranile od bolesti i insekata, i projektuju se tako da mogu da podnesu prisustvo određenih otrova u sebi, a da od njih ne uginu.
Tu hranu su trudnice unosile (?!) i testirana je njihova i fetalna krv na prisustvo tih otrova koje biljke same luče. Otrovi su nađeni i u krvotoku trudnice i u krvotoku fetusa.
Ako se životinje hrane takvim biljkama, a mi konzumiramo takve i biljke i životinje… Humana populacija iste hemikalije i GMO unosi u sebe. 
Devetnaestog maja, Američka akademija za medicinu životne okoline [the American Academy of Environmental Medicine (AAEM)] apelovala je na “doktore da informišu svoje pacijente, medicinsku zajednicu i javnost da izbjegavaju GM (genetski modifikovanu) hranu gde god je to moguće i da obezbede pacijentima informativnu literaturu u vezi sa GM hranom i njenim rizikom po zdravlje."
Sve više doktora preporučuje ishranu bez GM hrane.
Poznati svetski biolog, Pushpa M. Bhargava, ide jedan korak dalje. Nakon što je proučio više od 600 naučnih žurnala, zaključio je da genetski modifikovani organizmi (GMO) najviše doprinose naglom pogoršanju zdravlja Amerikanaca.  
Trudne žene i bebe su u velikoj opasnosti.