Primena Genetickog Inzenjeringa

Biotehnologija je proučavanje i korišćenje živih organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda. Ona se deli na tradicionalnu (oplemenjivanje biljaka i domaćih životinja, korišćenje mikoroorganizama za proizvodnju hrane i pića i dr.) i savremenu. U savremenu spadaju genetički inženjering i kloniranje. Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona pruža, a da se pri tome spreče potencijalne negativne posledice po čoveka i njegovu životnu sredinu. 

Sta je kloniranje? 

Kloniranje je postupak stvaranja genetički identičnih kopija nekog organizma. Sam proces kloniranja je sledeći: iz organizma davaoca uzima se somatska ćelija i spaja se sa neoplođenom jajnom ćelijom primaoca kojoj je uklonjeno jedro. Posle spajanja dve ćelije dolazi do razvića embriona koji se implantira u matericu surogat- majke, gde se dalje normalno razvija. Potomak je genetički isti kao organizam davaoca. Prvi primer uspesno kloniranog organizma je ovca Doli.

Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje nove jedinke, a terapeutskim kloniranjem se proizvode ćelije kojim bi se lečile bolesti(npr. paraliza, dijabetes i dr.)

Osim gore opisanog pravog kloniranja, može se spomenuti još i transgeneza. Transgeneza označava prenos jednog ili više gena iz DNK jednog organizma u DNK primaoca. Prenos gena može se izvesti i između različitih vrsta, a takva životinja (biljka) se naziva transgena. Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka koje su otporne na štetne insekte ( sadrže transgen iz bakterije koji im daje sposobnost sinteze otrova efikasnog protiv insekata) ili herbicide. U drugu generaciju spadaju biljke kojima je poboljšan kvalitet – promenjen sastav masti, obogaćene su vitaminima i dr.  

Kloniranje je, navodno, uspesno izvrseno i kod coveka, ali je ono naravno zabranjeno, tako da ne postoje zvanicne informacije koje bi ovo potvrdile. Danas postoje mnoga otvorena pitanja u vezi kloniranja s obzirom da je to jedna relativno nova i neistrazena tehnika. Polemika se vodi oko toga da li bi se trebalo dozvoliti eksperimentisanje sa ljudskim celijama. Pristalice ove ideje smatraju da, ako bi se kloniranje ljudskih celija uspesno izvrsilo, da bi to bilo resenje za mnoge neizlecive i smrtonosne bolesti danasnjice, kao sto su rak i sida. Suprotstavljena strana tvrdi da ovo nije eticki i moralno, prvenstveno zbog toga sto bi se ljudi "igrali Boga".