Primena Genetickog Inzenjeringa

Etika ili interes?

— Autor nikola11dr @ 09:38

17. oktobra 2013. održana je Međunarodna konferencija na temu GMO – Etika ili interes u svečanoj sali opštine Stari grad u Beogradu, u organizaciji građanske inicijative Srbija bez GMO, fonda Organska SrbijaFestivala zdravlja Beograd i Doma Zdravlja Stari grad. SPOS je zastupala Irena Jolović, referent za ekonomsko-administrativne poslove.

 

Moderator skupa je bio Branko Čičić, predsednik fonda Organska Srbija. Nakon ceremonije otvaranja, prvi govornik je bio profesor John Fagan sa izlaganjem na temu Genetički inženjering – samo nauka. On je došao iz SAD kako bi nam govorio o naučnim principima genetskog inženjeringa i njegovim štetnim posledicama po živi svet. Naveden je primer dvogodišnje studije koja je izvedena na miševima koji su jeli GMO hranu i time zadobili teška oštećenja, tumore, poremećaje hormona itd. Evropska komisija je, na žalost, uzela u obzir samo studiju kompanije Monsanto, koja je trajala mnogo kraće i negativne posledice se nisu ispoljile u tako kratkom roku. Profesor Fagan je naveo i šokantne rezultate istraživanja u Argentini: u predelima gde se GMO soja proizvodi, broj obolelih od raka je povećan za 300%, dok je broj dece rođenih sa deformitetima povećan za čak 400%! Njegov zaključak jeste da je argument Monstanto-a za proizvodnju GMO – nedostatak hrane – apsolutno neispravan. Problem jeste socijalnog i političkog karaktera, nikako nedostatak hrane. Postojeća hrana je nedostupna siromašnima.

 

Sledeći gost konferencije je bila Dr Vandana Shiva koja je došla iz Indije kako bi nam predočila svoje viđenje problema sa GMO i potencijalna rešenja na temu Biodiverzitet, čuvanje semena i bio-piraterija. Osnivač je programa Navdanya koji se bori protiv GMO. U Indiji postoji problem sa GM pamukom koji je bacio u još dublje siromaštvo poljoprivrednike koji su nasamareni da će im prinosi biti povećani. Dr Vandana je objasnila prisutnima da Monsanto pokušava da predstavi svoj izum kao intelektualnu svojinu, i na potpuno nelegalan i netransparentan način natera poljoprivrednike da koriste GM seme. Uz opasku da oni pokušavaju da „genetski modifikuju i demokratiju“ navela je da se ovde radi o očuvanju integriteta država, i da ukoliko nemamo pravo na svoju zemlju, vodu, hranu i vazduh mi zapravo nemamo ni slobodu. Savetovala je da osnujemo Banku semena kako bismo sačuvali nemodifikovane namirnice, kao i da se izborimo za uvođenje moratorijuma poput Švajcarske.

 

Prof. Dr Marijan Jošt je najveći borac protiv GMO u Hrvatskoj, koji je izneo svoje zaključke i znanje na temuGMO tehnologija samouništenja. Njegovi protivnici su pokušavali da ga diskredituju, sprečavali ga da gostuje u emisijama i iznese svoje mišljenje… Njegovi počeci u karijeri su bili vezani za genetski inžеnjering, i nakon što je shvatio da država „finansira sulude projekte“ razočarao se i okrenuo se drugim ciljevima. Govorio je prisutnima o kampanji koju je imala turistička organizacija Hrvatske – da se reklamiraju kao „free GMO country“ i time privuku turiste koji su željni zdrave hrane, nezagađene okoline i netaknute prirode. Od strane određenih stranih institucija je nastao ogroman pritisak nakon čega su morali da unište sav reklamni materijal ove kampanje i da ne pokreću više nikad ovako nešto. Kao sramotan primer za nauku naveo je izjave akademika koji su zbog sopstvenih interesa istupali u javnosti sa netačnim informacijama o štetnosti GMO-a.

 

Sledeći govornik je bio prof. dr Branko Radujković koji se više bavio pitanjem etike u oblasti GMO u svojoj prezentaciji GMO – etička razmatranja. Smatra da svako ko podržava GMO ne može biti prijatelj Srbije. U Crnoj Gori je imao više uspeha u medijskim obraćanjima na ovu temu, dok je u Srbiji naišao na velike prepreke u pokušajima da dospe do medija i obelodani javnosti svoja otkrića i zaključke o GMO. Opisao je načine života koji propagiraju zdravu ishranu bez zagađenja, bez uništavanja okoline, i podizanje svesti o etici. Upozorio je na opasnosti pojave kvazinauke, takozvane junk science koja dezinformiše ljude, ugrožava planetu i ne odgovara za posledice koje izaziva.

Profesor Miodrag Dimitrijević je došao iz Novog Sada kako bi govorio o temi GMO ili suverenitet: čija će nas ruka hraniti? nabrajajući osobe koje se trude da propagiraju GMO kao pozitivnu opciju koja nudi veće prinose, manje troškove, manju upotrebu pesticida i bolju hranu. Profesor Dimitrijević je demantovao sve ove navode naučnim činjenicama. Njegova studentkinja je za master rad kao temu dobila analizu soje iz prodavnica zdrave hrane, i rezultati su pokazali poražavajuće podatke: većina uzoraka je bila GM.

 

Poslednji govornik u nizu je bio prof. dr Miladin Ševarlić koji je postavio važno pitanje u vezi donošenja zakona o protivljenju GMO – da li Skupština može doneti ijedan ispravan zakon vezan za poljoprivredu a da ne postoji nijedan poslanik koji je poljoprivrednik? Na dan konferencije mediji su preneli izjave visokih funkcionera da Srbija mora da prihvati GMO u prometu kako bi ušla u STO (Svetsku trgovinsku organizaciju). Profesor je takođe naveo kako Srbija ima jako velika obradiva ali neiskorišćena zemljišta i da možemo sami proizvoditi genetski nemodifikovanu hranu, i u prilog tvrdnji da nam GMO nije potreban navodi činjenicu da je nabavka GMO semena zapravo jako skupa i apsolutno neisplativa. Njegova prezentacija pod nazivom Zašto Srbija ne treba da prihvati GMO je zaokružila ovaj dan posvećen borbi za istinu i podsetila nas da se moramo udružiti u informisanju javnosti o opasnosti koja nam preti.

 

 


Opasnosti za coveka

— Autor nikola11dr @ 09:34

1992. godine, kada su SAD odredili svoju politiku o genetskom inžinjeringu, cilj je bio povećati američki izvoz. Veće konkurentnosti SAD, dalo je naredbu američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA) i svim drugim agencijama da GMO što brže iznesu na tržište.

Zbog toga se GM-hrana pojavila na tržištu pre nego što su napravljena adekvatna testiranja i zbog toga ta testiranja još uvijek nisu napravljena. 
Biotehnologija nije ispunila mnoga obećanja. Ali još je strašnija činjenica da je politička motivacija da se ta hrana pojavi na tržištu bila toliko jaka da je donesena odluka da se ignoriše nauka. 
Kada čitate dokumente u FDA-u, (američki Zavod za zaštitu zdravlja, prim.prev.) možete videti da naučnici tvrde da ta hrana može prouzrokovati alergije, otrove, sterilitet, rak, poteškoće u ishrani,  nove bolesti...  
U sadašnjem sistemu, preovladao je materijalni interes, naučnici su nadglasani, i dopušteno je da GMO izađu na tržište bez ikakvih testiranja.
Sada je CryAb1 toksin detektovan kod trudnica, njihovih fetusa i kod žena koje nisu trudne. 

 


Ovo je prva studija koja otkriva prisutnost cirkulišućih pesticida povezanih sa genetski modifikovnom hranom, u trudnica i žena koje nisu trudne, to je utrlo put za novo polje reproduktivne toksikologije koji uključuju ishranu i materičnu toksikologiju.
Informacija: Bt kukuruz je razvijen uz pomoć transformacije cry1AB forme Bacillus thuringiensisa(Bt) u žitarici. Uobičajen je u većini GM (genetski modifikovanih) žitarica – Monsantov Bt MON810 (tržišno nazvan YieldGard) je žitarica dobijena genetskim inženjeringom da bi bila otporna na štetočine (kao što je kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis op.prev.), tako što će proizvoditi svoj vlastiti insekticid, to jest Cry1Ab toksin. Globalna proizvodnja Bt žitarica obavlja se na milijonima hektara širom sveta. Mnoge druge vrsta prehrambenih namirnica sadržavi Bt žitarice. U Evropskoj Uniji, sedam je zemalja zabranilo Mon810: Austrija, Mađarska, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Bugarska.
Ispitivali su izlaganje majke i fetusa – pesticidima…. preko unosa genetski modifikovane hrane (!) u Quebeku (Kanada).
Pesticidi povezani sa genetski modifikovanom hranom (PAGMF),  (genetski modifikovani organizmi)  su projektovani da bi bili tolerantni na herbicide kao što su glifosati (GLYP) i glufosinati (GLUF) ili insekticide kao što je bakterijski toksin bacillus thuringiensis (Bt).
To znači, odrđene genetski modifikovane biljke tolerišu (znači neće uginuti) određene herbicide i pesticide, ali zato ostale biljke od toga uginu.
Ova studija je napravljena da bi se evaluirala korelacija između izlaganja majki i fetusa ovim supstancama i da se odredi nivo GLYP i njegovog metabolita aminometilne fosforne kiseline (AMA) te GULF i njegovih metabolita 3-metilfosfinikopropionične kiseline (3-MPPA) i Cry1Ab proteina (Bt toksin) u istočnim dijelovima Quebeca.
Istraživala se krv 30 trudnih žena (PW-pregnant women) i 39 žena koje nisu trudne (NPW-nonpregnant women).
Detektovan je serum GLYPa i GLUFa kod NWP ali nije pronađen u PW. Serum 3-MPPa i CryAb1 toksin je pronađen u PW (kod trudnih zena), njihovih fetusa i NPW (kod žena koje nisu trudne). Ovo je prva studija koja je otkrila prisutnost cirkulišućih pesticida povezanih sa genetski modificiranom hranom u trudnica i žena koje nisu trudne i na takav način otvorile novo polje reproduktivne toksikologije, koje uključuje ishranu i materičnu toksikologije.
GM hrana je modifikovana tako da biljke same proizvode pesticide da bi dale prinose i onda kada ima štetočina u njihovoj okolini… brane se tako sto su im ugrađeni geni pomoću kojih same sintetišu odgovarajuće otrove da bi se odbranile od bolesti i insekata, i projektuju se tako da mogu da podnesu prisustvo određenih otrova u sebi, a da od njih ne uginu.
Tu hranu su trudnice unosile (?!) i testirana je njihova i fetalna krv na prisustvo tih otrova koje biljke same luče. Otrovi su nađeni i u krvotoku trudnice i u krvotoku fetusa.
Ako se životinje hrane takvim biljkama, a mi konzumiramo takve i biljke i životinje… Humana populacija iste hemikalije i GMO unosi u sebe. 
Devetnaestog maja, Američka akademija za medicinu životne okoline [the American Academy of Environmental Medicine (AAEM)] apelovala je na “doktore da informišu svoje pacijente, medicinsku zajednicu i javnost da izbjegavaju GM (genetski modifikovanu) hranu gde god je to moguće i da obezbede pacijentima informativnu literaturu u vezi sa GM hranom i njenim rizikom po zdravlje."
Sve više doktora preporučuje ishranu bez GM hrane.
Poznati svetski biolog, Pushpa M. Bhargava, ide jedan korak dalje. Nakon što je proučio više od 600 naučnih žurnala, zaključio je da genetski modifikovani organizmi (GMO) najviše doprinose naglom pogoršanju zdravlja Amerikanaca.  
Trudne žene i bebe su u velikoj opasnosti.

 

 


GMO

— Autor nikola11dr @ 09:25

Genetski modifikovani organizmi - GMO, je termin pod kojim se u najširem smislu označava svaka promena u genomu. Promene u genomu mogu biti posledica rekombinacije roditeljskih gena u potomku. Tu spada i hibridizacija, koja ima značajno mesto u postupku poboljšanja kvaliteta, oplemenjavanje i selekciju organizma. Međutim, pod GMO, o kojem se vodi tolika polemika, podrazumeva se takav način modifikacije genoma, koji se u prirodi nikada ne bi desio. Mogu se samo dobiti genetskim inženjerstvom, to jest u laboratoriji. Te modifikacije su na račun sasvim nesrodnih vrsta. Na ovakav način GMO u svojoj DNK sadrže potpuno strani gen, unešen u laboratorijskim uslovima i naprednim tehnikama. Izvor ovih gena su u biljnom svetu, u svetu mikroorganizama, insekata, životinja, uključujući i najsloženije vrste. Dovoljno zastrašujuće, zar ne?

Pojava genetički modifikovanih organizama trebalo bi da reši pre svega pitanje gladi u svetu, jer bi se dobile otporniji organizmi, sa boljom tolerancijom na bolesti, insekte, korove i bez upotrebe  hebricida i pesticida, sa povećanom biomasom. Međutim, pitanja koja se nameću zbog načina stvaranja GMO takođe nisu zanemarljiva. Sa odgovorom se ne sme ishitriti, jer nema dovoljno relevantnih dokaza o bezbednosti zdravlja konzumenata takvih proizvoda.

Jasno je da bez konsultovanja eminentnih stručnjaka iz različitih oblasti, nije moguće rešenje ovog i te kako važnog pitanja, ne samo zbog mogućih problema u bliskoj budućnosti od uvođenja GMO u ishranu, već i po pitanju dalekosežnih i potencijalno negativnih posledica za održanje ljudske vrste u celini. Pitanje o GMO otvara pitanje bioetičkih problema današnjice i potvrđuje da se i po ovoj temi nauka nalazi na raskrsnici. Za svaku vladu je izuzetno važno pitanje ishrane, kao nacionalne strategije za očuvanje zdravlja nacije. Za donošenje zakonskih propisa u vezi sa proizvodnjom i prometom hrane biljnog i životinjskog porekla od GMO, značajno bi bilo da ključnu ulogu imaju medicinski stručnjaci koji bi dali svoju reč. U svemu tome,  bilo bi važno da se otvoreno govori kako o potencijalnim prednostima, tako i o opasnostima široke primene GMO.

 


Kloniranje

— Autor nikola11dr @ 10:45

Biotehnologija je proučavanje i korišćenje živih organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda. Ona se deli na tradicionalnu (oplemenjivanje biljaka i domaćih životinja, korišćenje mikoroorganizama za proizvodnju hrane i pića i dr.) i savremenu. U savremenu spadaju genetički inženjering i kloniranje. Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona pruža, a da se pri tome spreče potencijalne negativne posledice po čoveka i njegovu životnu sredinu. 

Sta je kloniranje? 

Kloniranje je postupak stvaranja genetički identičnih kopija nekog organizma. Sam proces kloniranja je sledeći: iz organizma davaoca uzima se somatska ćelija i spaja se sa neoplođenom jajnom ćelijom primaoca kojoj je uklonjeno jedro. Posle spajanja dve ćelije dolazi do razvića embriona koji se implantira u matericu surogat- majke, gde se dalje normalno razvija. Potomak je genetički isti kao organizam davaoca. Prvi primer uspesno kloniranog organizma je ovca Doli.

Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje nove jedinke, a terapeutskim kloniranjem se proizvode ćelije kojim bi se lečile bolesti(npr. paraliza, dijabetes i dr.)

Osim gore opisanog pravog kloniranja, može se spomenuti još i transgeneza. Transgeneza označava prenos jednog ili više gena iz DNK jednog organizma u DNK primaoca. Prenos gena može se izvesti i između različitih vrsta, a takva životinja (biljka) se naziva transgena. Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka koje su otporne na štetne insekte ( sadrže transgen iz bakterije koji im daje sposobnost sinteze otrova efikasnog protiv insekata) ili herbicide. U drugu generaciju spadaju biljke kojima je poboljšan kvalitet – promenjen sastav masti, obogaćene su vitaminima i dr.  

 

Kloniranje je, navodno, uspesno izvrseno i kod coveka, ali je ono naravno zabranjeno, tako da ne postoje zvanicne informacije koje bi ovo potvrdile. Danas postoje mnoga otvorena pitanja u vezi kloniranja s obzirom da je to jedna relativno nova i neistrazena tehnika. Polemika se vodi oko toga da li bi se trebalo dozvoliti eksperimentisanje sa ljudskim celijama. Pristalice ove ideje smatraju da, ako bi se kloniranje ljudskih celija uspesno izvrsilo, da bi to bilo resenje za mnoge neizlecive i smrtonosne bolesti danasnjice, kao sto su rak i sida. Suprotstavljena strana tvrdi da ovo nije eticki i moralno, prvenstveno zbog toga sto bi se ljudi "igrali Boga".  


Uvod u temu

— Autor nikola11dr @ 09:48

Molekularna biologija je nauka koja proucava biologiju na molekularnom nivou. Medjutim ova nauka nije usko definisana, vec se preklapa sa prirodnim naukama kao sto su biologija i hemija, a narocito se preklapa sa genetikom i biohemijom. Za predmet proucavanja molekularna biologija uzima interakcije i procese unutar samih celija, kao i proucavanje odnosa RNK (ribonukleinska kiselina), DNK (deoksiribonukleinska kiselina) i sinteze proteina.

Molekularna biologija je osnovana kao nauka 1930. godine, ali samo ime nauke je nastalo 1938. od strane Vorena Vivera. Viver je bio direktor Prirodnih Nauka kao podgrupa Rokafeler Fondacije. Viver je verovao da je biologija u to vreme bila na putu znacajnih promena i napredaka. Tek su 1953. godine Watson i Crick determinisali strukturu DNK, a 1966. je desifrovan geneticki kod. Prekretnica se dogodila 1978. godine kada je uz pomoc genetickog inzenjeringa sintetisan humani insulin u E.Coli. Nakon ovoga su naglo skocile nade i ocekivanja da ce u buducnosti geneticki inzenjering imati veliku ulogu, ali isto tako je ovaj dogadjaj privukao i veliki broj kriticara koji smatraju da je geneticki inzenjering los i moze doneti samo nove probleme.


Powered by blog.rs