Primena Genetickog Inzenjeringa

Biotehnologija je proučavanje i korišćenje živih organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda. Ona se deli na tradicionalnu (oplemenjivanje biljaka i domaćih životinja, korišćenje mikoroorganizama za proizvodnju hrane i pića i dr.) i savremenu. U savremenu spadaju genetički inženjering i kloniranje. Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona pruža, a da se pri tome spreče potencijalne negativne posledice po čoveka i njegovu životnu sredinu. 

Sta je kloniranje? 

Kloniranje je postupak stvaranja genetički identičnih kopija nekog organizma. Sam proces kloniranja je sledeći: iz organizma davaoca uzima se somatska ćelija i spaja se sa neoplođenom jajnom ćelijom primaoca kojoj je uklonjeno jedro. Posle spajanja dve ćelije dolazi do razvića embriona koji se implantira u matericu surogat- majke, gde se dalje normalno razvija. Potomak je genetički isti kao organizam davaoca. Prvi primer uspesno kloniranog organizma je ovca Doli.

Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje nove jedinke, a terapeutskim kloniranjem se proizvode ćelije kojim bi se lečile bolesti(npr. paraliza, dijabetes i dr.)

Osim gore opisanog pravog kloniranja, može se spomenuti još i transgeneza. Transgeneza označava prenos jednog ili više gena iz DNK jednog organizma u DNK primaoca. Prenos gena može se izvesti i između različitih vrsta, a takva životinja (biljka) se naziva transgena. Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka koje su otporne na štetne insekte ( sadrže transgen iz bakterije koji im daje sposobnost sinteze otrova efikasnog protiv insekata) ili herbicide. U drugu generaciju spadaju biljke kojima je poboljšan kvalitet – promenjen sastav masti, obogaćene su vitaminima i dr.  

Kloniranje je, navodno, uspesno izvrseno i kod coveka, ali je ono naravno zabranjeno, tako da ne postoje zvanicne informacije koje bi ovo potvrdile. Danas postoje mnoga otvorena pitanja u vezi kloniranja s obzirom da je to jedna relativno nova i neistrazena tehnika. Polemika se vodi oko toga da li bi se trebalo dozvoliti eksperimentisanje sa ljudskim celijama. Pristalice ove ideje smatraju da, ako bi se kloniranje ljudskih celija uspesno izvrsilo, da bi to bilo resenje za mnoge neizlecive i smrtonosne bolesti danasnjice, kao sto su rak i sida. Suprotstavljena strana tvrdi da ovo nije eticki i moralno, prvenstveno zbog toga sto bi se ljudi "igrali Boga".  

Molekularna biologija je nauka koja proucava biologiju na molekularnom nivou. Medjutim ova nauka nije usko definisana, vec se preklapa sa prirodnim naukama kao sto su biologija i hemija, a narocito se preklapa sa genetikom i biohemijom. Za predmet proucavanja molekularna biologija uzima interakcije i procese unutar samih celija, kao i proucavanje odnosa RNK (ribonukleinska kiselina), DNK (deoksiribonukleinska kiselina) i sinteze proteina.

Molekularna biologija je osnovana kao nauka 1930. godine, ali samo ime nauke je nastalo 1938. od strane Vorena Vivera. Viver je bio direktor Prirodnih Nauka kao podgrupa Rokafeler Fondacije. Viver je verovao da je biologija u to vreme bila na putu znacajnih promena i napredaka. Tek su 1953. godine Watson i Crick determinisali strukturu DNK, a 1966. je desifrovan geneticki kod. Prekretnica se dogodila 1978. godine kada je uz pomoc genetickog inzenjeringa sintetisan humani insulin u E.Coli. Nakon ovoga su naglo skocile nade i ocekivanja da ce u buducnosti geneticki inzenjering imati veliku ulogu, ali isto tako je ovaj dogadjaj privukao i veliki broj kriticara koji smatraju da je geneticki inzenjering los i moze doneti samo nove probleme.